Oče, neke su oči oslepele od pogleda, neki prsti izgoreli od dodira, neke su pravde usahle od čekanja, neke postelje pocrnele od bezumlja. Oče, nečiji plač nikad nije prestao, nečije dete nikad nije poraslo, nečiji sjaj zauvek je nestao, nečiji bol u svima je ostao. Oče, neke godine u nama su zamrzle i neki prizori u nama zamukli, neke odaje u nama su zatajne i neki nas zidovi od ljubavi odvikli. Oče, neka plač sveta prestane na dan, na tren da svane, da nestane! Oče, u ime Sina sunce da grane i ljubavlju Majke zavida rane! Oče, vrati nam nedogled, iz besvesti povrati nas... Oče, povij me na grudi novorođenu dok unazad teku sati do početka vremena. Aleksandra Đorđević